Santjago kaže Panćo-u da ga je Ines prva pronašla nakon pucnja kojeg je zadobio, i da se pretvarala da je Santa, čim je saznala da je izgubio pamćenje. Panćo ne može da veruje da je njegova sestra postala takav slučaj. Van crkve, Elisa zatraži od Fransiske da joj se pridruži, pošto moraju hitno da razgovaraju. Fransiska pogleda nazad i njen pogled se sudari sa Santinim, uplašena pristaje da pođe sa Elisom. Za to vreme u Santinoj kući, Franko uperi oružje u Begonju, traži joj da mu preda malog Vilija. Sa malim u svojim kandžama, natera je da nazove Santu i kaže joj da istog trenutka krene kući. Santa se ne javlja na telefon, na tragu je Elisi i Fransiski, svesna je da je Đavolicin kraj pri kraju. Fransiska ulazi na navodnu zabavu, ali tamo ne zatiče nikoga, samo dečiju dekoraciju, na zidu sa crvenom brojom je ispisano: “Srećan 10. rođendan, Alisija”. Fransiska uplašena ugleda lice kćerke koju je napustila. Alisija uperi oružje u nju i preda joj telefon da nazove ostatak njene (Alisijine) braće, želi sve okupljene kao porodicu da joj pevaju pesmu za srećan rođendan. Ta scena će biti poslednja koju će videti u životu. Srećom, Santa se pojavi i spreči da Alisija puca. Elisa začuje pucanj i alarmira se, shvata da je nesvesno bila saučesnik u ubistvu, besna hvata Alisiju i pokaže joj da je se ne plaši. Alisija jako poštuje Elisu, saopšti joj da ju je Fransiska ostavila i da je htela da joj napravi grob kako bi je proglasila mrtvom, radije bi lažirala smrt, nego da ima ćerku sa licem monstruma. Elisa briše suze i govori joj da u njoj ima prijateljicu više.
